Kontrolna lista pre betoniranja – razmak distancera, pozicioniranje i najčešće greške

Kao online prodavnica građevinskog materijala, svakodnevno dobijamo pitanja kupaca koji pripremaju betoniranje različitih armirano-betonskih elemenata. 

Najčešće ih zanima šta treba proveriti pre dolaska betona, kako da izaberu odgovarajuće distancere za armaturu i da li je armatura pravilno pozicionirana pre izlivanja.

U ovom tekstu donosimo kontrolnu listu koja pomaže da se pre početka radova provere najvažnije tačke koje utiču na kvalitet izvedenog betona.

Na šta obratiti pažnju pre izlivanja betona

Da bi betoniranje bilo uspešno, najbolje je da se svi koraci pre izlivanja prođu kroz kontrolnu listu.  Prema našem iskustvu, najviše pažnje treba posvetiti razmaku distancera za armaturu i njihovom pravilnom pozicioniranju, jer upravo oni drže armaturu na potrebnom odstojanju tokom betoniranja.

1. Proverite da li je teren očišćen pre pripreme podloge

Pre pripreme podloge treba ukloniti rastresitu zemlju, korenje, lišće, komade drveta, ostatke stare gradnje i sav šut koji može da smeta narednim slojevima. Posebno pregledajte ivice buduće oplate, jer se tu često zadrže sitni komadi zemlje i materijala koji kasnije ometaju pravilno formiranje betonske ivice.

Tek nakon toga ima smisla preći na sabijanje podloge i postavljanje tamponskog sloja.

2. Uverite se da je podloga dobro sabijena

Podloga mora biti sabijena pre postavljanja tamponskog sloja ili izlivanja betona. Pre nastavka radova obratite pažnju na nekoliko stvari:

• Proverite tvrdoću tla.  Ako se noga, lopata ili kolica lako utiskuju u zemlju, potrebno je dodatno nabijanje.
• Poravnajte udubljenja pre sabijanja. Mekše delove treba dopuniti odgovarajućim materijalom i tek onda sabiti.
• Koristite vibro ploču za veće površine. Ručno nabijanje može biti dovoljno samo za male intervencije i uske zone.
• Pregledajte pad terena. Kod spoljašnjih površina voda treba da ima pravac oticanja pre nego što beton dođe na red.

3. Pregledajte da li je oplata stabilna i nivelisana

Pregledajte da li su stranice dobro poduprte, da li su spojevi zategnuti i da li nema mesta gde beton može da iscuri tokom izlivanja. 

Nivelaciju proverite pre postavljanja završnih priprema za betoniranje. Ako oplata nije u nivou, beton će pratiti pogrešnu visinu i kasnije može biti potrebno dodatno ravnanje. Najpraktičnije je proveriti visine laserom, kanapom ili libelom, a posebnu pažnju treba obratiti na uglove i spojeve.

4. Potvrdite da armatura stoji na odgovarajućim distancerima

Plastični distanceri za armaturu služe da armatura pre izlivanja ostane na potrebnom odstojanju od podloge ili oplate. Pre betoniranja pogledajte da li armatura stoji stabilno na svim kritičnim mestima: uz ivice, oko otvora, na spojevima i na delovima gde će se radnici kretati tokom betoniranja. Ako se mreža ili šipke pomeraju pod manjim pritiskom, treba dodati distancere pre početka rada. 

Postoji više vrsta distancera za armaturu i svaki tip ima svoju praktičnu primenu.

Okrugle distancere koristite za tačkasto postavljanje armature

Okrugli distanceri za armaturu koriste se kada je potreban pojedinačan oslonac na tačnoj visini zaštitnog sloja. Najčešće se biraju kod standardnih armiračkih radova, posebno kada armatura treba da ostane odvojena od podloge ili oplate na više pojedinačnih mesta.

Ovaj tip distancera postavlja se direktno na armaturu. Praktičan je kod manjih i srednjih prečnika šipki, kao i kod pozicija gde nije potreban oslonac po celoj dužini.

Komadni okrugli distancer za tačkasto držanje armature

Okrugli komadni model se koristi kada oslonac ne mora da ide celom dužinom, već je dovoljno rasporediti distancere na mestima gde armatura treba da zadrži pravilnu udaljenost od ivice betona.

Najčešće se koristi kod temelja, ploča, zidova i manjih armirano-betonskih elemenata. Pre poručivanja treba proveriti dve stvari: prečnik šipke i visinu zaštitnog sloja koju traži projekat.

Linijske distancere birajte za ploče i horizontalnu armaturu

Ovi distanceri koriste se kada armatura treba da ima stabilan oslonac po dužini. Najčešće se postavljaju ispod horizontalne armature, kod ploča, temelja, podova i većih ravnih betonskih površina.

Ovaj model je posebno koristan kod armaturnih mreža, jer raspoređuje oslonac ravnomernije od komadnih distancera. Na taj način mreža lakše ostaje na istoj visini pre betoniranja.

Podni linijski distancer za horizontalnu armaturu

Linijski model se postavlja ispod horizontalne armature i koristi se kod armaturnih mreža, gde je važno da se ista visina održi preko veće površine.

Oznaka dimenzije kod ovog proizvoda čita se kroz tri podatka: visinu, širinu oslonca i ukupnu dužinu. Zbog dužine od 2000 mm, ovaj model se brzo raspoređuje po većoj površini i smanjuje potrebu za velikim brojem pojedinačnih komada.

Prstenasti distancer koristite kod zidova i bočne oplate

Plastični distanceri prstenastog oblika koriste se kod zidova, stubova i drugih vertikalnih elemenata. Postavljaju se direktno na armaturnu šipku i služe da armatura ostane udaljena od bočne oplate.

Za razliku od podnih distancera, prstenasti model ne služi za podizanje armature od podloge. Njegova glavna uloga je kontrola bočnog zaštitnog sloja pre zatvaranja oplate i tokom betoniranja.

Distancer prstenastog oblika za bočni zaštitni sloj

Za zidne elemente i stubove koristi se distancer koji se postavlja na armaturnu šipku. Prstenasti oblik omogućava održavanje bočnog razmaka između armature i oplate, što je posebno važno kod vertikalnih armirano-betonskih elemenata.

5. Izmerite razmak distancera za armaturu pre izlivanja

Razmak distancera za armaturu treba proveriti pre nego što beton stigne na gradilište, jer se tokom izlivanja armatura više ne podešava lako. Cilj je da šipke ili mreža ostanu na projektovanom odstojanju od oplate i da zaštitni sloj betona bude ujednačen.

U praksi se razmak razlikuje za zid, stub i ploču, pa se ne koristi ista računica za svaki armirano-betonski element.

Najčešće greške pre betoniranja 

Na osnovu našeg iskustva sa kupcima koji pripremaju betoniranje, najčešće greške nastaju u završnoj pripremi, kada se žuri sa izlivanjem betona.

Ovo su greške koje usporavaju ceo proces:

• Distanceri nisu raspoređeni na kritičnim mestima
  Posebno treba pogledati ivice, otvore, uglove i zone gde će se radnici kretati tokom betoniranja.
• Izabran je pogrešan tip distancera
  Podni linijski distancer koristi se za horizontalnu armaturu, prstenasti za bočnu oplatu, a okrugli komadni za tačkasto postavljanje.
• Armatura nije na potrebnoj visini zaštitnog sloja
  Mera distancera mora da odgovara projektu, jer od toga zavisi položaj armature u betonu.
• Instalacione cevi nisu dovoljno fiksirane
  Pre izlivanja treba proveriti da li cevi ostaju na predviđenom mestu kada se preko armature prelazi tokom rada.
• Oplata nije dodatno pregledana pre dolaska betona
  Spojevi, uglovi i oslonci treba da budu stabilni pre početka izlivanja.
• Visinske tačke nisu jasno obeležene
  Oznake moraju biti vidljive svima koji učestvuju u betoniranju.
• Alat za zbijanje i ravnanje nije pripremljen unapred
  Vibrator, letva i alat za završnu obradu treba da budu spremni pre nego što beton stigne na gradilište.

Česta pitanja:

Za kraj:

Ako imate nedoumicu oko izbora distancera, razmaka ili količine za konkretan element, možete nas kontaktirati pre poručivanja. Naš tim će rado proveriti podatke sa Vama i pomoći da izaberete odgovarajući model za ploču, zid, stub ili temelj.

Strahinja Trifunović

Svi postovi autora